Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Monetarna i fiskalna stabilizacija". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Univerzitet u Bihaću

Ekonomski fakultet

Ekonomija ( 3+2 )

Makroekonomski menadžment

Seminarski rad

Monetarna i fiskalna stabilizacija

Bihać, Januar 2010.g.

SADRŽAJ:

1.UVOD...............................................................................................................3

2. MONETRNA STABILIZACIJA..................................................................4

3. FISKALNA STABILIZACIJA.....................................................................7

3.1. Fiskalni režim u uslovima visoke inflacije................................................9

4.ZAKLJUČAK................................................................................................11

IZVORI..............................................................................................................12

1.UVOD

U ovom radu ću nastojati povezati uticaj monetarne i fiskalne politike i pokazati koji im je međusobni odnos. Zbog recesije u 2009. godini počelo se intenzivnije govoriti o provođenju monetarne i fiskalne politike jer se nametnulo pitanje hoće li ekonomske politike reagirati anticiklički, kao što je uobičajno.

Pokazalo se da su monetarna i fiskalna politika reagirale izrazito prociklički, produbljujući krizu. Fiskalna politika temelji se na očuvanju vlasti, a monetarna na stabilnosti tečaja.

Fiskalna politika označava upotrebu poreza i javne potrošnje. Kategorija javne potrošnje uključuje potrošnju vlade na dobra i usluge – nabavku tenkova i olovaka, gradnju nasipa i cesta, plaće za suce i vojne dočasnike, itd. Potrošnja države određuje relativnu javnog i privatnog sektora, znači, koliko GNP-a se troši kolektivno, a ne privatno.

Drugi glavni instrument makroekonomske politike je monetarna politika, koju vlada provodi upravljanjem novcem, kreditom i bankarskim sistemom.

Točna priroda monetarne politike – način na koji CB kontrolira ponudu novca i odnos između novca, proizvodnje i inflacije – jedno je od najfacinatnijih, najvažnijih i najkontroveznijih područja makroekonomije.

2. MONETRNA STABILIZACIJA

Monetarna stabilizacija relativno je lako dostižna i na kratak rok, ključni problem je srednjoročna financijska stabilizacija i dugoročno prestrukturiranje. Zato je i MMF-ova politika oslovljavanja fokus premjestila od tradicionalnog oslonca na restrikciju tražnje ka strukturnim distorzijama: dugoročno, oslonac na restrikciju tražnje značio je duboku depresiju i zato u sredi{te dolazi strana ponude (engl. Supply side) i dinamiziranje proizvodnje na osnovama restrukturirane privrede. Istovremeno to je značilo i preorijentaciju sa kratkog na srednji rok.

Ovakvu izmjenjuje stabilizacionu strategiju potvrđuje i analiza uspješnosti politike uslovljavanja (engl. conditionality) za 45 MMF-ovih kreditnih aranžmana za 36 zemalja sa srednjim dohotkom u periodu 1988-91.

Programi dizajnirani prema zahtjevima Fonda bili su zdravi a rezultati naročito povoljni u eksternoj – platno bilansnoj dimenziji, dok su dometi u internoj - razvojnoj dimenziji daleko slabiji.

 

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]